Nimfarenje

NIMFARENJE

Mnogo puta u razgovoru sa kolegama, mladjim po mušičarskom stažu, kada bi se dotakli teme lova otežanim sistemima i nimfama na samom dnu reka, dolazilo bi do sijaset pitanja vezanim za takav način mušičarenja. Počev od dužine predveza, načina otežanja istih vrsta mušica, njihovo plasiranje i vodjenje, raspoznavanje napada ribe i tome sl. Što se tiče lova mušicom na površini ili pod samom površinom vode u tzv. vodenom filmu stvari su im bivale jasnije ili bolje rečeno logičnije. Prvo vide aktivnu ribu kao i njenu potencijalnu hranu, takodje se vidi napad na mušicu koju ste joj plasirali, ostaje samo da se riba zakači i izvuče. Ali!? U narednih nekoliko redova, pokušaću da vam prenesem neka iskustva vezana za lov riba na samom dnu, malih i srednje velikih reka, kako bi manje iskusne kolege u ovom načinu mušičarenja postigli bolje rezultate i ujedno shvatili produktivnost nimfarenja.

Ako su još uz to i svesni da preko 90% riblje hrane čini fauna dna, mnogo ozbiljnije će da pristupe ovom načinu mušičarenja. Pod pojmom nimfarenja, mi mušičari podrazumevamo lov imitacijama razvojnog ciklusa svih vrsta i rodova vodenih insekata dok su još uvek usko vezani za samo dno reke. To podrazumeva lov gamarusima, imitacijama kućica trihoptera, nimfama kamenjarki i svim vrstama jednodnevnica. Za spuštanje imitacija na samo dno reka postoji mnogo načina. Uz pomoć brzotonućih mušičarskih struna, uz pomoć brzotonućih predveza ili tzv. olovnih glava ili dodavanjem otežanja na monofilne predveze u vidu olovnih sačmica ili valjčića i uz pomoć otežanja same imitacije, što bi bilo najidealnije ali nažalost u većini situacija naše imitacije ne mogu da prime dovoljno otežanja kako bi uspešno savladale uzgon vode i stigle na samo dno reka gde ocekujemo napad ribe na našu imitaciju. Lov na samom dnu uz pomoć tonućih struna na većini naših salmonidnih reka, a gotovo su sve slične po veličini i strukturi vodenog toka počev od meni najbližih gornjeg toka Ibra, Jošanice, Studenice, kao i Rzava, Graca, Mlave… Meni lično ne odgovara iz mnogo razloga. Dosta teško se manipuliše njima zbog svoje težine uvek se moraju u zabačaju skratiti na najmanju moguću dužinu i ponoviti zabačaj jer u suprotnom našim standardnim priborom je nemoguće isčupati desetak metara ove strune iz vode i izvesti zabačaj (pribor na koji mislim su štapovi AFTM 5-7 dužine 2,55-2,75 kakvim većina nas na ovim vodama lovi). Njihova velika površina pod vodom pravi preveliki otpor pa imitacije usled toga se vrlo često prebrzo kreću kroz vodu što je sigurno kontra efekat koji želimo, jer nažalost na većini ovih naših reka u nekom izglednijem viru jedva da imamo jednu do dve zanimljive ribe za lov a one su uvek na sigurnom mestu i nemaju baš nameru da jurcaju za našim imitacijama po viru pa shodno tome, naše imitacije nimfi bi trebalo da ostanu što duže u zoni mogućeg napada a što je sa tonućim strunama vrlo teško izvesti ili bar ja nisam uspevao da budem toliko uspešan u tome. Što se tiče preciznosti vodjenja naših imitacija ovim strunama gotovo da je to i nemoguće, a po meni je to jedan od najbitnijih faktora za uspešan lov imitacijama dna. Lov uz pomoć ovih struna više se zasniva na tome da zabacimo imitaciju na željeno mesto i prepustimo vodenom toku da odradi svoje. Kod ovakvog načina nimfarenja možda mi ponajviše smeta je to što nikad nisam bio načisto da li je riba uzela ili je zapelo za dno. Po meni lov otežanim strunama primereniji za lov strimerima na većim rekama ili pak za lov raznim tonućim imitacijama na jezerima. Dosta češće korišćena varijanta i u mnogome praktičnija za ovaj vid mušičarenja je lov uz pomoć plivajuće strune i tonućeg predveza. Ovom kombinacijom mnogo lakše manipulišemo pri bacanju i vodjenju naših imitacija nego tonućim strunama.

Za potapanje naših imitacija na dno reka mnogo je bolja varijanta kada lovimo olovnim glavama koje umećemo u monofilne predveze, jer što je veza izmedju glave i strune tanja one brže tonu, prave manji otpor vodi i samim tim duže ostaju na dnu reka.Mana ovog sistema je što olovne glave ipak imaju veću površinu i voda ih dosta brzo nosi jer joj prave preveliki otpor. Mana im je i ta što na mestima gde su nam preteške ne možemo da im oduzmemo otežanje. Zato ko se odluči da lovi olovnim glavama ili tonućim predvezima koji u svojoj pletenoj strukturi imaju ubačenu olovnu žicu, što je gotovo istovetno , najbolje da ih pribave u što više težina i dužina pa da kombinaciju otežanja vrše po potrebi. Olovne glave se lako spajaju i razdvajaju jer na oba kraja imaju uradjene petlje. Što se tiče nekog preciznog vodjenja imitacija ovom sistemu to nije jača strana, jer krutost olovnih glava neće nam dozvoliti da željene pokrete štapa adekvatno prenesemo na imitaciju kako bismo joj dali živost i povećali primamljivost. Mišljenja sam da je ovaj način nimfarenja najprimenljiviji u lovu imitacijama koje ne iziskuju puno truda u vodjenju,a to su prvenstveno razne imitacije kućica tulara, gamarusi imitacije krupnih kamenjarki i sl. Sa ovakvim sistemom uspešno ćemo loviti i strimerima. Najveći problem sa ovim sistemom bio je taj što se ugriz ribe manifestuje najčešće kao zatezanje sistema ili u najboljem slučaju kao uzvodno potezanje, a tako se ponaša sistem kada se zakači za prepreku ili zapne o kamen što je izuzetno česta pojava kod olovnih glava, pa imamo dosta kontri u prazno. Najduže korišten sistem za potapanje nimfi i lov njima u mom mušičarskom stažu bile su olovna sačma i olovni valjčić postavljen na monofilni predvez. Sa olovnom sačmom na tankom monofilnom predvezu (0,20-0,12) naše imitacije u najkraćem roku stižu na dno i tu sa ovim načinom otežanja najduže ostaju jer olovna sačma ili valjčić ne prave gotovo nikakav otpor vodenom strujanju. Težine ovih olovnih otežanja kretale su mi se od 0,5 gr – 1,5 gr. Postavljao sam ih 10 – 15 cm iznad imitacija kako mi ne bi isuviše lamdarale iza olova i na taj način imao najbolju kontrolu mušice. Uz menjanje količine otežanja na predvezu, što se ogledalo u jednostavnom skidanju postojećeg olova i postavljanjem drugog težeg ili lakšeg zavisno od potrebne situacije mogao sam voditi imitacije u svim slojevima vode i potapati ih na sve dubine. Preciznost vodjenja nimfi je zadovoljavajuća i uz malo prakse znate tačno šta se dešava sa vašom nimfom dok joj ritam kretanja zadajete vrhom štapa. Udarac ribe se dosta često manifestuje kao trzaj, ili kanap vidno poskočI, ili pak mu vrh vidno zaroni pod površinu. Zato bih vam preporučio da za ovaj način pecanja koristite kanape sa vrhunskim karakteristikama plovnosti i to u DT varijanti jer se njima i najlakše izvodi kružni zabačaj koji je preka potreba u nimfarenju.

Najveća mana ovog sistema je što se preciznost zabačaja dosta teško postiže, jer dosta teško sačma na dugom i tankom predvezu veoma često odvuče sistem na neželjenu stranu. Stoga za uvežbavanje preciznosti zabačaja treba odvojiti dosta vremena. Još jedna ružna strana ovakvog otežavanja predveza je i ta što relativno krupna sačma isuviše često zapada za kamenje usled čega nam najčešće sledi kidanje imitacija. Unazad 6-7 godina jedini sistem koji koristim u lovu nimfama je tanki monofilni predvez sačinjen od dva parčeta najlona debljine 0,18 i 0,15 otežan sa više kuglica težine od 0,03-0,05gr rasporedjene na predvezu zavisno od situacije na ukupnoj dužini izmedju 20-100cm montiran na plivajuću DT strunu. Ovakav predvez za mene ima gomilu dobrih osobina. Preciznost plasiranja nimfi je fenomenalan. Omogućava nam bacanja nimfi na velike daljine jer pravilno rasporedjene kuglice na predvezu gotovo da stopostotno anuliraju cimanje predveza omogućavajući nam na taj način izuzetno dug i precizan zabačaj. Odgovarajući broj kuglica izuzetno malog prečnika ne daje nikakav otpor vodi, pa shodno tome naše imitacije sa neverovatnom lakoćom tonu. Broj sačmica na predvezu svakako diktiraće nam uslovi na vodi. Kod mene u praksi taj broj sačmica na predvezu se kreće izmedju 5 I 20 kuglica rasporedjenih na odgovarajuću dužinu. Usled fleksibilnosti ovakvog sistema vodjenje imitacija je izuzetno precizno jer uvek imamo direktan kontakt sa muišicom. Ovaj sistem je gotovo nezakačiv jer ovakvom raspodelom otežanja čitav sistem samo se prevalja preko kamenja i prepreka u vodi. Zbog neverovatno dobrog kontakta sa imitacijom ugriz ribe se lako prepozna, najčešće kao trzaj, pa kontri u prazno da gotovo i nema. Dužina predveza ne samo u ovom slučaju već i u svim pomenutim dosad svakako će nam zavisiti od situacije do situacije kao i od veličine reke na kojoj lovimo, ali neka okvirna dužina predveza vam bude oko dužine štapa. Bilo za koji sistem potapanja vaših imitacija od gore pomenutih se odlučite , treba da imate na umu da ga morate zabaciti dovoljno uzvodno od mesta na kome očekujete napad ribe kako bi imao vremena da potopi vašu imitaciju na dno kako bi ste započeli njeno adekvatno navodjenje do željene pozicije .

Vodjenje imitacija svakako zavisi od vrste insekata koje imitiramo, jer se gotovo svaka vrsta ponaša u vodenom okruženju na sebi svojstven način što kod nas iziskuje različitu tehniku vodjenja kako bismo je što bolje izimitirali. Uzmimo za primer gamaruse ili kućice tulara. Oni se po prirodi drže samog dna i ribe ih tu najčešće nalaze.

Shodno tome i naše imitacije ovih insekata treba tako i da se ponašaju. Ja svoje imitacije ovih insekata plasiram ribi na taj način što zabačen sistem pustim da padne na samo dno reke a na površini ostavim da mi pliva oko metar kanapa kako bi vodena struja gurala deo kanapa i ujedno ravnomerno vukla ceo sistem po samom dnu. Kada dodje do zapinjanja sistema samo lagano i gotovo neprimetno odlepim od dna i pustim da ga voda dalje nosi. U ovom slučaju početno otežanje postavljam na desetak centimetara iznad otežane imitacije. Olovne sačmice rasporedim na što kraćem rastojanju ukupne dužine ne veće od 30cm. Udarac u ovom slučaju se uglavnom manifestuje kao naglo ukopavanje kanapa uz vidni trzaj. Ako pak ustanovimo da se riba hrani krupnim jednodnevnicama ili pak kamenjarkama, koje se po dnu kreću uglavnom puzeći a riba ih najčešće pokupi kada vodena struja odlepi sa dna usled čega se i jedne i druge blago zanesu i brže bolje svojim jakim nogama ščepaju za dno. Takvom ponašanju ovih insekata svakako ćemo prilagoditi vodjenje naših odabranih imitacija. Pošto imitacije pomenutih insekata možemo raditi na većim udicama koje ujedno mogu da prime više otežanja kuglice na predvezu rasporedjujem u tom slučaju na većoj dužini koja se kreće oko 70.mm. Svoju imitaciju u ovom slučaju pustim da legne na dno držeći sistem sa visoko podignutim štapom što zategnutijim ali ne previše jer blagi stomak na struni i dvadesetak centimetara kanapa na vodi lagano mi vuče mušicu po dnu koju laganim pokretom štapa odlepim od dna desetak centimetara i pustim je da ponovo padne, ponavljajući takav način potezanja sve do udarca koji uglavnom usledi baš u trenutku kada odlepite nimfu od dna i manifestuje se kao energični trzaj ili kao poskakivanje kanapa uz naglo skretanje u stranu. Larve trihoptera koje ne grade zaštitne kućice su izuzetno zastupljene na ribljem jelovniku.

Najpoznatiji zastupnici ove vrste insekata su Hydropsyche I Rihyacophila. Riba ih najčešće nalazi medju kamenjem ili medju vodenom vegetacijom gde se skrivaju i hrane. Životni ciklus ovih insekata im nalaže da se dosta kreću od zaklona do zaklona u potrazi za hranom kad ih voda uglavnom spere sa dna I ponese u vodenoj struji. Tada se ovi insekti grčevito bore uvijajući se gde streme ka dnu reka. Ovaj način ponašanja insekata dok se bore sa vodenom maticom, mi moramo imitirati našim imitacijama. Ja svoju imitaciju sa već pominjanim sistemom otežanja na predvezu uz pomoć sačmica koje u ovom slučaju rasporedjujem na oko pola metra predveza, zabacim što uzvodnije pustim da sve potone , dotakne dno onda sa što više podignutim štapom , sa što manje kanapa na vodi započnem vodjenje imitacije na taj način što imitaciju odlepim od dna , kratkim uzastopnim trzajima štapa sprovedem imitaciju tridesetak centimetara niz vodeni tok imitirajući na taj načim grčevitu borbu ovih insekata da se dokopaju dna. Ovakav način vožnje imitacija larvi trihoptera ponavljam sve do željenog udarca ribe koji se vrlo lako prepozna na vašem sistemu uz propraćen neretko žestoki trzaj. Ako nas na vodi zatekne riblja preokupacija nimficama koje kroz vodu se kreću plivajući i kao takve mogu da se nadju podalje od dna. U ovom sličaju kod imitiranja riblje hrane ne morate uvek da stremite da dosegnete samo dno a vaše imitacije vodite sa što više podignutim štapom uz kratke uzastopne trzaje i konstantno umereno pumpanje štapom. Udarac ribe na ove imitacije se manifestuje isto kao na gore već pominjan način. Ovo su tek neke pomenute kombinacije uz pomoć kojih možete uspešno da lovite imitacijamariblje hrane koje se uglavnom drže dna reka. Da biste lakše razumeli i shvatili o čemu vam govorim posavetovao bih vas da kad odete na reku nahvatajte pod kamenjem što više različitih vrsta insekata, poigrajte se sa njima u plićaku, jer će te na taj način naučiti mnogo više o njihovom kretanju i ponašanju u vodi, od bilo koje pisane reči na ovom svetu. Ova igra sa prirodom neće vas koštati ništa više od par sati provedenog vremena koje će vam razjasniti mnogo stvari vezanih za ovaj nemuŠti svet.

Plasiranje, način kao i brzina vodjenja naših imitacija do aktivnih riba svakako neće biti ustaljena i šablonirana uz isti intenzitet, već ćemo sve to uskladiti sa vodenim tokom, a neka nam vodilja za ovo bude da naše imitacije treba da se kreću približno brzini vodene struje. Što budete više bivali na vodi i lovili uz česta eksperimentisanja više ćete i znati. Slikajte svoje ulovljene ribe i šaljite nam njihove i Vaše fotografije uz vaša iskustva jer na taj način oplemenjujete sebe i ovaj naš predivni sport.

Autor teksta i photo

Radojica Popović